О књизи: година / Барбароса, коју многи у Брокенбургу подругљиво зову Барби, грех је жалити се на судбину. Пакао јој при рођењу није обдарио ни велики вештичин дар, ни таленте у забрањеним пакленим наукама, ни анђеоску лепоту. Ако је био великодушан према било чему, то је био пар јаких песница и урођени презир према смрти, заједно са зверском тврдоглавошћу. Одавно је била навикла да улази овим песницама са окрутношћу демона ослобођеног, отварајући себи место под пригушеним брокенбуршким сунцем, застрашујући друге гладне кучке зване вештице, освајајући себи кров над главом, храну и углед. Сестра Барби још не зна - паклени господари су јој припремили тест, у коме јој неће моћи помоћи ни песнице, ни нож скривен у ципели, па чак ни тешки Реитар пиштољ. Можда би све успело да није одлучила да малтретира хомункулуса на професорском столу…